Коначна капитулација костајничког СДС-а у режији савјетника

Данас се Костајницом као гром из ведра неба проширила вијест да је начелник општине затражио од Владе Републике Српске да распусти нашу локалну Скупштину због неусвајања буџета. Истина, скупштина није усвојила буџет, али разлози за то су чврсти и оправдани, а објаснио сам их до детаља у претходном тексту. Са овим сада се и коначно завршила сага лажних саопштења, плашења радника и спиновања путем ФБ странице СДС Костајница и локалног радија, да ће доћи до потпуне блокаде Костајнице и да неће бити ни плата ни донација. У наредних неколико дана Окружни суд ће да донесе одлуку о наставку привременог финансирања, што смо већ имали од јануара мјесеца и што је у овој ситуацији најбоље рјешење, јер обезбјеђује основно финансирање и бар папиролошки ограничава неконтролисано трошење новца, иако то у пракси није тако. Плата неће бити једино ако начелник није поштовао одлуку о привременом финансирању од почетка године, и ако је трошио више него што је приходовао, а да ли је то тако сазнаћемо до краја године. Сличну ситуацију са привременим финансирањем је имала општина Градишка 2016. године и то је оно што слиједи уколико се буџет не усвоји до 30.6. текуће године.  Само два дана раније, на сједници Скупштине општине затражио сам јавно са говорнице да начелник општине поднесе захтјев за распуштање Скупштине, и пружио сам своју пуну подршку за тај потез. Истина, нисам баш очекивао да ће Општински одбор СДС-а капитулирати на овакав начин и да ће дозволити да се отвори пандорина кутија, након свих оних година сакривања истине. Ова костајничка кутија када се једном отвори из ње свашта може да изађе, а послије нико неће моћи да је затвори. Управо због овога, ја не могу да сакријем своје задовољство због овог потеза начелника општине и још једном му се јавно захваљујем. Све то можда подсјети и републичку власт да Костајница као општина постоји, да ми треба да живимо и осталим данима у години кад није Кестенијада, и да након избора мора да се среди стање и да нам се помогне како би се изашло из ове безизлазне финансијске ситуације.

Захтјев за распуштање Скупштине значи да ће сада о ситуацији у Костајници прво да расправљају Влада и министри на својој сједници, а онда и народни посланици. Скоро смо имали сличну ситуацију гдје је било предложено распуштање Скупштина у Теслићу и Рудом, које није изгласано на сједници Народне скупштине РС.  За Костајницу као општину која је пред финансијским, привредним и демографским суновратом и која је остала као слијепо цријево одрезана између Новог Града, Козарске Дубице и Приједора, ово је можда и једино спасоносно рјешење, да и горе коначно неко о нама проговори. Иако одрезани у сваком смислу, Костајница још увијек служи као добро уточиште за кадрове који овдје долазе да раде из сусједних општина у републичке институције, док наша костајничка дјеца одлазе у Њемачку, али ово је већ тема за један посебан текст. Законодавни и финансијски проблеми у згради општине, а и ван ње, постали заиста обимни и сада већ увелико превазилазе територију Костајнице и једино могу да се рјеше са нивоа Републике Српске. Уколико Влада прихвати овај приједлог за распуштање наше Скупштине, он ће се наћи као тачка дневног реда и пред највишим законодавним тијелом РС и свим народним посланицима који ће о томе донијети коначну одлуку.

Одмах да кажем да сам ја као одборник потупно спреман да Скупштина буде распуштена, са стране финансијских уштеда у потпуности и подржавам тај потез, јер бисмо и ми одборници уколико би скупштина била распуштена, овој очерупаној општини уштедјели неколико својих одборничких накнада, које нам се ионако редовно не исплаћују, а према посљедњим информацијама одборницима се дугује још читавих 12 одборничких накнада, што ће на крају добити и судски епилог као јединствен случај у РС. Дакле ово је уједно и највећа посљедица коју би могли да сносе одборници уколико би дошло до неповољног исхода и ја сам апсолутно спреман да то поднесем. Ипак, оно што ме вријеђа као човјека и као одборника јесу лажни разлози које савјетник наводи у начелниковом писму упућеном Влади Републике Српске, а које постављам овдје да могу сви да прочитају. Начелник је изгледа жмирећи то потписао, јер нисам сигуран да је ико ону граматичку срамоту, недостојну једног начелника општине и општинског печата прочитао прије потписивања. Разлози који се у писму наводе, односе се углавном на свођење проблематике на приватни ниво, са безброј неповезаних и елементарно нетачних како законских, тако и техничких чињеница, које смо ми већ једном демантовали почетком године када је Министарство локалне управе и самоуправе тражило да се изјаснимо око формирања скупштинске већине и избора скупштинских Комисија, након чега је Министарство и прихватило наша изјашњења. Само због оваквог неодговорног понашања и изношења неистина на рачун одборника, даћу свој пуни допринос да се министри у Влади РС и народни посланици, првенствено Уједињене Српске, у потпуности информишу око свих детаља аргументовано и са документима. Начелник да је мене питао, ја бих му ово и боље написао, а и бољи бих му савјет дао, и све то бесплатно.

Са друге стране, нити начелник, нити било ко из Општинског одбора Српске демократске странке није свјестан да се након распуштања скупштине умјесто ње именује трочлани привремени орган у коме ће бити два члана испред Владе Републике Српске и само један испред наше општине. Осим савјетника који их је убацио у пандорину кутију, сумњам и да су свјесни шта расправа о Костајници на сједницама Владе и Народне Скупштине РС може све да им донесе осим распуштања локалне Скупштине. Та расправа може да донесе да се Влада и Народна Скупштина, као и сва јавност коначно информишу о негативном ревизорском извјештају за општину Костајница и то два пута за редом, о неповољном судском поравнању, гдје ће општина због самовољне одлуке о неплаћању обвезница од стране начелника општине и сада већ разрјешеног начелника одјељења за привреду, финансије и друштвене дјелатности, да сноси штету од укупно 248 000 КМ плаћајући ваздух, исто тако ће се коначно сазнати да то плаћање чија ће рата мјесечно коштати Костајницу око 15 235 КМ, није уопште било уврштено у три приједлога Нацрта буџета и свјесно се сакривало од одборника, што представља кршење Устава Републике Српске члан 62. и Закона о буџетском систему РС, члан 50. став (3).

Исто тако сазнаће народни посланици за све незаконите реалокације и трансфере, за финансијску штету начињену у судском процесу са отпуштеним радницима, за то да плата радницима у Центру за социјални рад касни 8 мјесеци, Вртићу Кестенко 6 мјесеци, да се у Општини радницима годинама не плаћају доприноси, да Комунално дугује 890 000 КМ, Центар за социјални рад 150 000 КМ, а Дом здравља 1 134 000 КМ, да нико од радника не може овјерити своје здравствене књижице, да смо кредитно презадужени, да у општини бораве људи који се лажно представљају, да се Скупштинске одлуке не извршавају, да влада безакоње, да се спроводи сила и самовоља над законом, да Скупштини није достављен завршни рачун за прошлу годину, да није достављено ни извршење буџета, нити извјештај о раду начелника, да се одборницима не достављају подаци и не одговара на питања, да се одборници понижавају и вријеђају, да се сакривају неплаћене обавезе и друге фактуре, да не плаћају редовно ни стипендије за оно мало студената што имамо, да у граду све стоји, да су нам локални путеви пропали, да нема подршке привреди, пољопривреди ни предузетницима, да нема легалног штаба за ванредне ситуације, да су нам мостови недовршени, а новац од поплаве одавно потрошен… Све ово ће коначно да сазна Влада Републике Српске, и о томе ће се вјероватно причати на сједници Народне Скупштине, а биће и пренос на РТРС-у, а након тога ће се по службеној дужности у ситуацију у Костајници укључити и Министарство унутрашњих послова, Управна инспекција, Тужилаштво и друге релевантне институције, које неће моћи да остану нијеме на све што се овдје дешава већ 20 година. Уже руководство СДС-а се годинама труди да ове информације сакрије од одборника и од јавности, па многе ствари ни данас не знамо тачно и децидно, а подаци се фризирају или се не достављају, што је установљено и у негативном ревизорском извјештају. Једина ствар која ми није јасна, јесте како је савјетник успио да их сада убиједи да је ово за њих добро, а на основу свега наведеног, јасно је да је у питању коначна капитулација, смјена политичких генерација и почетак процеса подвлачења политичке и финансијске црте у Костајници. Свако ко је мислио да ће овај процес да се деси преко ноћи, преварио се, он ће увелико да траје још неко вријеме.

Са једне стране желим мало да се оградим у политичком смислу, јер морам да кажем да је Српска демократска странка за мене прва странка у РС, странка која је у политичком смислу оснивач Републике Српске и то је нешто што се поштује и што ће остати уписано у историју, ма каква год она била данас. Без обзира на све политичке разлике увијек сам се трудио да не вријеђам никога, па чак и онда кад критикујем оно што СДС ради, јер сматрам да и у политичком сукобу и разлици мишљења треба имати границу и задржати људско достојанство и српски национални интерес иако је већина мојих политичких противника далеко од тог размишљања. Сматрам да је Општински одбор СДС-а у Костајници тешко приватизован већ дуги низ година од неколицине појединаца који обмањују и сопствено честито чланство, а одговорно тврдим да да у том одбору у Костајници, до душе у мањини и на маргинама, постоје изузетно честити и одговорни људи, за које заиста не желим да ме схвате погрешно када ово пишем и за које се надам да ће руководство републичког СДС-а пронаћи разумијевање и дати им да обнове ову некад часну и јаку странку. Вјерујем да и њима са овим на неки начин помажем, али исто тако да овим писањем и себе излажем, но не бринем се много, јер напади на мене трају већ један дужи период, деградирање и ширење лажи па чак и пријетње нису нешто што је страно. Ја сам увијек имао храбрости да оно што мислим јавно и напишем иза свог имена, иако моји политички партнери то никад нису знали поштовати и умјесто витешке части, они су увијек ишли иза леђа, лажно, кукавички и без храбрости.

Мени је до Костајнице као града стало и увијек сам био на првим линијама одбране како од поплаве, тако и свих других елементарних непогода. Сви они који ме познају као човјека, то врло добро знају, и ја ћу за Костајницу наставити да се борим, јер желим овдје да живим и нећу им дозволити да ме отјерају. Нажалост, та борба у оваквим околностима је веома тешка, мало ко уопште и вјерује да је нешто могуће учинити, није ми лако бити сам као одборник Уједињене Српске и подршка би свакако значила. Са друге стране није лако ни сам бранити достојанство овог града и његових становника када неки “велики опозиционари”, а дојучерашњи функционери и давнашњи чланови истог тог СДС-а устукну, након што им се из џепа изваде кривичне пресуде, а које ја немам. Из тог разлога промјена политичких генерација је неминовна у сваком смислу и она мора да се деси. Следећи избори који нам долазе су посљедња шанса за Костајницу да се коначно повеже са Владом Републике Српске, да се направе озбиљне уштеде, да видимо да ли са нивоа БиХ можемо да довучемо неки новац, и просто да се уведе ред, подвуче црта и да се једним мукотрпним радом почне чистити сав овај неред који се годинама гомила. Надам се и желим да ову поруку озбиљно схвате и моји суграђани и да заједно учинимо да се то и деси, јер бисмо у супротном могли изгубити статус општине што би за све био пораз.

Одговор на кукавичко саопштење ОО СДС Костајница

Оваква кукавичка саопштења ради саопштења, иза којих нема имена и иза којих не стоји нити оно поштено и неупућено чланство некад озбиљног општинског одбора Српске демократске странке, заслужују један дрзак, аргументован и правичан одговор. Некако, као и на сједницама Скупштине, тако и овдје, припадне ми та не баш толико посебна част, јер сам један од 17 одборника и осјећам одговорност према људима који су за мене гласали, као и потребу да се на овакве “лимунаде” адекватно одговори.

Наиме, као новоизабрани предсједник Комисије за буџет крајем прошле године, ушао сам у преговоре са тадашњим начелником одјељења за привреду финансије и друштвене дјелатности да ми се дозволи боравак у просторијама општине како бих могао да се информишем о свим финанијским детаљима који су потребни да се изради квалитетан буџет. Након мало негодовања, одобрен ми је приступ и у фебруару сам провео око 4 дана по нека 3 сата у одјељењу сакупљајући информације. Пошто је ово заиста један обиман и малтене ревизорски посао, по мом мишљењу требало је још најмање толико времена да би се направио комплетан нацрт буџета. Ипак, након 4. дана господин Рељић је наредио радницима да не смију више да комуницирају са мном за вријеме радног времена и да ми се забрањује улазак у просторије одјељења, што је и признао на сједници Скупштине јавно, а након чега сам дао изјаву и за портал Српскаинфо. Одмах сам схватио да се ово десило због брзине којом сам повезивао информације и откривао ствари које се нису слагале са предоченом сликом у нацрту буџета који је Скупштини крајем године предложио господин Рељић, а за који није било већинске подршке. На сједници Скупштине изговорене су лажи да сам ја крао и износио некакве документе из општине, што је заиста једна ноторна лаж, што могу потврдити и радници одјељења са којима сам културно сарађивао док је та сарадња трајала. Из општине никад нисам отуђио ништа, па чак нити један обични папир.

Након недовршеног посла, упутио сам равно 7 дописа сада већ разрјешеном Начелнику одјељења за привреду финансије и друштвене дјелатности господину Ненаду Рељићу, да нам се доставе информације о одређеним ставкама у буџету, износима свих кредита, неплаћеним обавезама из претходних година и пословању општине у овој години мјесец за мјесец. Све су ово подаци који су потребни да би се направио буџет, јер буџет који је предлагао СДС, био је препун рупа и ставки за које се новац даје, али у буџету исте нису биле исправно или уопште наведене. Поред овога нити приходовна, а ни расходовна страна нису биле објективно планиране, а сами кредити и обавезе су почели да штрче на све стране. Од ових 7 дописа нити на један нисам добио податке које сам тражио, а мој први допис дотични је чак одбио да прими, о чему је састављен записник који ми је уручен, што је и први пут од оснивања општине да један руководилац одбије примити допис и питања из његовог дјелокруга од једног одборника и грађанина, и ово сматрам за посебну срамоту СДС-а који сада позива на некакав здрав разум. Након тога поднио сам 2 захтјева као грађанин по Закону о слободи приступа информацијама, на које такође нисам добио тражене податке, а имали су законску обавезу да ми их доставе. Начелнику општине сам поднио и захтјев да се господин Рељић дисциплински санкционише због неодговарања на постављена питања, на шта такође никад нисам добио одговор, нити је начелник ишта урадио по том питању. Са овим би се рекло да сам исцрпио све законске могућности за било какав здраворазумски приступ рјешавању проблема буџета.

Између осталог, поред свих других неправилности у раду, негативног ревизорског извјештаја за 2018. и непоштовања одборника, Скупштина је господина Рељића због овога и разријешила, јер је читаво вријеме одбијао сарадњу и опструисао било какав здрав приступ и рад, што је објављено и у Службеном гласнику општине Костајница и као такво ступило на снагу. Умјесто тога он се бавио изношењем неистина о мени као одборнику (говорим у своје име), пласирањем некаквих измишљених и непровјерених теорија како у градским кафанама, тако и за скупштинском говорницом. Наравно, све му је ово дозвољено, али му није баш све на корист. Врхунац оваквог бескрупулозног и бахатог понашања је да је дотични и након разрјешења наставио да долази у зграду општине, да се лажно представља, потписује документе, прима пошту и глуми начелника одјељења. Све ово је покрио начелник општине наредбом Одјељењу за општу управу да се не смије спровести одлука Скупштине општине, што је такође још један законски преседан и грубо кршење Устава Републике Српске и Закона о локалној самоуправи. Чак и уколико одлука Скупштине о разрјешењу Начелника одјељења није можда била у складу са законом, то може само да утврди надлежни суд, а не начелник општине, господин Рељић или сточна пијаца. До данас, нико није обуставио ову одлуку од извршења, иако се она у пракси не поштује. Једина законска ствар коју је могао начелник да учини јесте да покрене иницијативу да се до одлуке надлежног суда обустави од извршења пропис Скупштине општине, што је прописано и Статутом општине Костајница члан 60., али никако није могао да изда наредбу да се не изврши Скупштинска одлука. Једини закључак који се намеће јесте да људи третирају општину као своју приватну имовину и посјед, а мене који постављам питања, логично третирају као непријатеља који на тај посјед улази. Мени је сада коначно јасно, да немамо исти поглед на општину, јер је за мене општина друштвена имовина која припада свим грађанима овог града и која као таква треба да им буде на што бољој услузи. У таквом размимоилажењу ставова сасвим је логично да ме посматрају као непријатеља, јер зашто би ико допустио да му неко долази на приватан посјед и поставља незгодна питања.

Након овога формирана је и нова Комисија за израду Нацрта буџета, кренуло се у процес малтене испочетка, али ни та Комисија није добила одговоре на тражена питања, наставило се са процесом опструкције од руководства СДС-а и данас смо дошли ту гдје јесмо. Буџет није усвојен, не зна се колике су неплаћене обавезе, нема завршног рачуна за прошлу годину, нема извјештаја о раду начелника, финанијски проблеми су огромни и њихово рјешавање превазилази територију општине Костајница. Највећу одговорност за овакво стање управо сноси СДС, руку на срце ако ћемо баш прецизно, они нису једини, али од посљедњих 5 мандата на мјесту начелника општине и руководећих функција у општини они су имали 4 мандата и укупно 16 година доношења одлука и руковођења општином, а углавном је у питању била иста гарнитура људи, која је чак користила и обмањивала и сопствено чланство, које нема појма шта се дешава са општином и куда све ово иде. Ово не аболира одговорности и људе из других странака који су у одређеним моментима били на руководећим функцијама, али је и математички јасно да је та одговорност мања од оне коју носе људи који се крију иза овог горе саопштења.

Када би народ знао све оно што не зна и када би схватио да само он може да брани овај град и нашу Костајницу, ушли би доље са “говњивим моткама” и све то растјерали. Нека крене од мене првог и нека се провјери прво моја диплома и утврди моја имовинска картица, нека се утврди колико сам горива усуо на рачун општине и телефона потрошио, колико сам пића попио, колико ми је дугова опроштено, колико сам се пута уградио, у колико сам тендера учествовао, колико сам предузећа оштетио, закона прекршио, набавки завршио и података лажирао. Али, господо одмах након мене, исто да се уради и са свима осталима, па да се једном за сва времена утврди ко је ко.

За све горе написано спреман сам да изнесем документе, дописе, писма, одговоре, које сам уредно сачувао. Такође спреман сам да на било који од мојих навода одговорим за говорницом, на радију или ТВ дебати, пред било којим политичким противником или грађанином Костајнице, јер се не бојим, немам ораса у џеповима и не требају ми лажни профили, све оно што имам написао сам вам јавно у лице. Исто тако знам шта треба чинити и који је пут да се ствари у Костајници почну сређивати, болан и тежак јесте због огромних проблема и уштеда које морају да се спроведу, али једино уз помоћ Владе Републике Српске и уз озбиљно лобирање у Бањалуци, јер другачије неће моћи. Ипак прије тога, прво ће се људи који не поштују закон, Скупштину и одборнике, морати испратити из општине, а то може учинити једино народ на изборима, или можда чак и прије.

Што се тиче Општинског одбора Уједињене Српске у Костајници, могу само да вам поручим да ћемо и ове године изаћи на изборе са нашом листом честитих људи који ће заједно да се боре за бољу и часнију Костајницу. Искрено вјерујем у подршку народа и сматрам да сам као одборник оправдао очекивања свих оних који су ми дали своју подршку. Овом граду требају нови и способни људи на руководећим мјестима, треба нам смјена политичких генерација и озбиљан заокрет, а народ ће одлучити да ли је коначно дошло вријеме за Костајницу.

МОЈА КОСТАЈНИЦА ЊИХОВ ГРАД

Иако ово потпуно излази из моје праксе објављивања текстова на блогу, данас сам одлучио да направим изузетак. Иако тешка срца кршим ово правило, увјерен сам да је некад потребно показати зубе и неке људе поставити тамо гдје им је мјесто и гдје припадају. Ово се често дешава када ти људи пређу све допуштене мјере људског понашања и када је лицемјерје све што пише на папиру и то без имало стида. На овај корак ме је инспирисало саопштење, ни мање ни више него омладине ПДП-а Костајница. Ово саопштење појединаца и заведене омладине који се нису потписали, већ пишу у име свих и то у име странке која већ дуги низ година структурно и стратегијски уништава међуљудске односе и овај мали град, њихов град, а моју Костајницу.

Лицемјерју изгледа нема краја. Не знам како онога ко ово пише није барем мало срамота и зашто именом и презименом не стане иза овог саопштења, већ се крије иза некакве омладине. Заиста немам обичај да коментаришем овакве глупости којима се слуђује ионако већ слуђен народ од вашег заједничког политиканства и саопштења са онима које нападате. Управо зато одлучио сам да сада нећу прећутати, јер је ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ ОРГАНИЗОВАНА НЕСТРАНАЧКА ОМЛАДИНА ПОСТОЈАЛА У КОСТАЈНЦИ и то могу да потврде сви грађани којима смо помогли без обзира на страначку припадност. То је била иста она омладина коју сте ви свим силама перфидно уништавали на сваком могућем кораку. Као прво лицемјерни сте јер сте исти, јер сте и ви и ови које нападате уништили и даље уништавате Костајницу, а до скоро сте сви пили из истог бокала. Уз ријетке изузетке који су ту са вама јер морају бити слугани ваших приземних интереса, пребацујете кривицу једни на друге, док млади људи шапатом одлазе и Костајница нестаје. Са овима који су ту тренутно до октобарских избора, вјешто манипулишете да стају иза оваквих лицемјерних и бесмислених саопштења.

Као друго лично сам на својој кожи осјетио шта значи гњев и мржња када се у Костајници дешава нешто позитивно, када се упали једна искрена и људска свијећа и кад почне нешто озбиљно да се дешава на позитивној промјени свијести, рада и дјеловања. Омладински клуб “Феникс” и група волонтера чији сам био оснивач и који су од поплава па до краја прошле године били та свијећа, угашени су на најружнији и најгори нељудски начин чега је и ПДП био саставни дио. Интервенцијама преко својих високих функционера и позивима појединих општинских одборника тражено је да се поништи већ завршен конкурс и мој избор за координатора Омладинског центра. Уз дужно поштовање према осталим кандидатима, због претходног рада и диплома имао сам највише бодова и чак добио писмено обавјештење да сам за координатора уредно изабран.

Mail Пред само потписивање уговора јављено ми је телефоном и малтене без образложења да нећу бити координатор, што је након неколико мучних састанака и усмено потврђено, а писмено никад. На тај начин је уништен један важан пројекат чији сам саставни дио био од самог почетка, када нико из ПДП није ни знао за програм ИПА2. Више од овога ме боли то што се на вашим омладинским састанцима од стране локалних функционера протежирала индиректна мржња лично према мени и што се младим људима у странци који су ми касније то у повјерењу преносили, оштро сугерисало да је потребно све учинити како би се ја зауставио. Очито ме неко овдје сматра ратним злочинцем, највећим зликовцем па мора да ме заустави по сваку цијену да случајно не би нешто радио у рођеном граду, одакле је за сваког човјека природно да жели да почне да ради и да се остварује. Данас је Омладински центар у Костајници један упропаштен пројекат који не служи сврси, већ сам себи и који ће након истека предвиђеног периода од 18 мјесеци да се угаси. Идеје које сам имао како то треба да се води, усмјерава и финансира нико није хтио да саслуша. Омладински клуб Феникс је након тих немилих дешавања изгубио и једине просторије које је користио, а то су просторије КУД-а и ходник у згради магистрата. Волонтери па и људи који су пратили наш рад били су разочарани, а ко не би и био када након 2 године активног рада од Шамца и Добоја, па преко блата у поплавама, чишћења града и хуманитарних акција будете истјерани на улицу, а на крају и из Костајнице.

Kostajnica volonteri

Ако неко мисли да ми је Косовска Митровица коју заиста много волим, дража од моје куће и моје Костајнице па ме зато тјера тамо, онда се грдно вара, јер кућа је само једна и зна се шта она значи. ПДП никад није пружио искрену шансу младим људима који су хтјели нешто више да учине за овај град, а страначки неострашћени. Исто тако нико од одборника ПДП-а није стао у заштиту ОК Феникс, чак су измишљане лажи и на све могуће начине смо одстрањивани, али само зато што смо успјешни, часни и што смо у Костајници успјели такви нешто да покренемо. Све сте подредили вашим ниским и личним интересима у политици, жао ми је само младих људи који чекају у реду, вјерују у те ваше бајке, трпе уцјене, притиске и чекају боље дане, мислећи да ће странка то да им и донесе, али како ствари стоје у Костајници чини ми се да ћете и ви “рибати” у Њемачку, само вам то још нико није јавио. Још једном СРАМ ВАС БИЛО овог саопштења горе, а знам да многи људи мисле исто, само неће и не смију то у лице да вам кажу, а и што би, када знају да морају упрљати језик. Вјерујте ни мени није било свеједно, али морао сам неке ствари и људе поставити на своје мјесто тамо гдје и припадају,  јер свако треба да крене од себе и да држи до своје менталне хигијене. Не бојим се никога, јер сам сигуран у оно што радим и говорим, а знам да за моју кућу неће да се бори нико до мене самог.