
Прошло је тачно 4 године од мог посљедњег текста који сам писао о ситуацији на Косову и Метохији. Био је то текст под називом “Брате шта се дешава на Косову?” написан због бројних питања познаника и пријатеља о дешавањима тамо. Заиста слично је и данас, као и све ово вријеме у којем ништа нисам ни писао. Разлози зашто не пишем су исти као и тада.
Пратећи шта се дешава, често размишљам да сам о Косову и Метохији већ све написао, што сам требао написати и рекао што сам требао рећи. Када бих сада још стално нешто пискарао и солио памет народу који тамо свакодневно живи на ћуприји између Београда и Приштине, о томе шта се њима дешава и шта им је добро, а шта није, мислим да би то било лицемјерно од мене, јер сваки Србин који тамо живи најбоље зна како му је сваког дана, који су му простори и међе, те шта је најбоље за њега у датој ситуацији како би преживио са својом породицом на свом огњишту.
Ипак, сада се указала посебна потребна да подсјетим на неке ствари од раније и да разјаснимо зашто се дешава ово сада, јер видим да многи не знају, не разумију или заобилазе суштину. Наиме, оно што је покренуло ове догађаје сада јесу ванредни локални избори који су одржани по систему и законима самопроглашеног Косова 23.4.2023. године. Ванредни зато што су одржани у само 4 општине са већинским српским становништвом а то су: Сјеверна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић. Избори су били расписани због тога што су представници владајуће Српске листе у тим општинама још у новембру 2022. напустили институције самопроглашеног Косова и поднијели оставке због одлуке владе у Приштини о забрани регистарских таблица Србије, те због суспензије директора Регионалне полиције сјевера Ненада Ђурића.
Представници Српске листе у договору са властима у Београду одлучили су да бојкотују ове изборе тако што неће бити Срба који ће се кандидовати нити за одборнике, нити за начелнике ове 4 општине на сјеверу Косова и Метохије са већинском српском већином. Разлози за бојкот утврђени су незадовољством због положаја Срба на Косову и Метохији, али прије свега одбијањем приштинских власти да формирају Заједницу српских општина (ЗСО). Избори су тако и одржани, а сама излазност и резултати довољно говоре у прилог томе и какви су то избори били. На изборима је гласало 1567 бирача, од чега само 13 Срба, док је укупан број регистрованих бирача са правом гласа 45950. На изборима су учествовала и 2 српска кандидата, за начелника Звечана Слађана Пантовић (добила 2,6% или 5 гласова) и за начелника Лепосавића Александар Јаблановић (добио 2 гласа) који је пар дана прије избора повукао своју кандидатуру, али му је име остало на гласачком листићу.
Сви остали кандидати за начелнике ове 4 општине су били Албанци који су и побиједили на овим изборима, па је тако Ерден Атић (Самоопредјељење) постао начелник Сјеверне Митровице са 66,5% или 519 гласова, Иљир Пеци (Демократска партија Косова) постао начелник Звечана са 60% или 114 гласова, Измир Зећири (Демократска партија Косова) постао начелник Зубиног Потока са 52,1% или 196 гласова и Љуљзим Хетеми (Самоопредјељење) начелник Лепосавића са 73,5 одсто или 100 гласова.
Јасно је дакле да су резултати ових избора више него смијешни, али чак и као такве закони и демократија их признају као легалне. Овоме у прилог говоре и саопштења међународне заједнице. Европска Унија сматра да су избори одржани у складу са правним оквиром на Косову, као и да су предузети напори да протекну без проблема и у реду. У саопштењу америчке амбасаде наведено је да су избори били по закону и изражено је жаљење што нису све странке искористиле демократско право да учествују. Дакле, јасно је већ тада било, да мала излазност није незаконита, као и то шта ће даље да се дешава, а поготово приликом доласка на посао првог радног дана и преузимања мандата нових начелника у 4 сјеверне општине.
Овдје сада долазимо до тачке кључања посљедњих дешавања, а то је први радни дан нових начелника у Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу који су на посао дошли у пратњи полиције самопроглашеног Косова која је упала у просторије и заузела зграде ових општина уз тврдњу да се ради о објектима самопроглашене и непризнате Републике Косово. Примјетиће многи да овдје не спомињем Сјеверну Митровицу, гдје је прије неколико дана нови начелник Ерден Атић положио заклетву и ступио на дужност без већих проблема. Наиме, у Сјеверној Митровици просторије општине која дјелује по тзв. косовском систему и закону су одвојене од просторија привременог административног органа (општине) која дјелује по систему и законима Србије, док је у Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку у питању иста зграда у којој се налазе практично две административне јединице, које једна другу практично не признају и које свака имају своје раднике. Мислим да је ово јединствен случај у свијету. Управо због ових практичних разлога, у петак је дошло до немира у ове три општине, али не и у Сјеверној Митровици.
Србија данас свој утицај на Косову и Метохији реализује и кроз 29 привремених општинских органа гдје се макар формално одржава уставно-правни поредак Републике Србије. Ови привремени органи су формирани након распуштања Скупштина општина на Косову и Метохији на основу одлуке Владе Србије о образовању Привременог органа у општинама на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија из априла 2013. године.
Списак 29 општина у којима су распуштене Скупштине а формирани привремени органи су: Ђаковица, Исток, Клина, Пећ, Витина, Гњилане, Косовска Каменица, Ораховац, Призрен, Гора, Сува Река, Приштина, Косово поље, Липљан, Вучитрн, Србица, Ново Брдо, Подујево, Урошевац, Шртпце, Обилић, Дечани, Глоговац, Штимље, Качаник, Сјеверна Митровица, Звечан, Зубин Поток, Лепосавић.