БУДИ ПРОМЈЕНА КОЈУ ЖЕЛИШ ВИДЈЕТИ У КОСТАЈНИЦИ

grad_20110217_1863079159Читам јутрос на костајничком порталу вијест о некаквом сукобу између начелника општине и предсједника Општинске борачке организације. Да апсурд буде већи они се препуцавају око тривијалних, административних и небитних питања ко је кога позвао, а ко није дошао на састанак. Када сам то прочитао сјетио сам се споменика палим борцима у отаџбинском рату који се налази у нашем парку и који је већ дуго времена неугледан и неочишћен, са одваљеним плочицама, те сматрам да представља својеврсну срамоту свих нас, али највише управо оних горе који су у сукобу.  Мишљења сам да им је боље да оба засучу рукаве, понесу канту воде и у парку очисте она слова на споменику палим борцима. Вјерујем да за ту акцију није потребан велики буџетски новац, већ једне лотре и мало воље. Овдје се мора кренути прво од себе и онога што ми можемо сами урадити за Костајницу. Тако се мора кренути и са чишћењем из почетка уколико желимо бољи град и мирнију средину за живот. Није ми било лијено, спустио сам се данас до града само да бих усликао овај споменик, јер често прођем ту и видим у каквом је стању. Позивам начелника и предсједника борачке оргнаизације да заједно уредимо споменик, спреман сам први да дођем.

DSCN1388

Ова прича је сликовити приказ прилика у једној малој средини као што је наша, за коју неки кажу провинција, док је Андрић често користио израз “касаба”. Испричао сам је, јер ме је инспирисала за једну другу причу, а то је прича о нама која је много шира и слободно могу рећи битнија, али покушаћу да је сведем на оно што је темељно. Наиме, како сам званично ушао у политику, ево има већ пуна 2 дана, стекао сам један основни утисак о овим стварима, и то од људи са којима сам први пут причао о оваквом начину борбе за општи мир, намјерно нећу рећи добро, јер оно што је моја визија здраве идеје, плодне мисли и нечег доброг сигурно није визија онима који су годинама кроз политику крчмили Костајницу и којима је крчма природно стање у ком се најбоље сналазе.

Очекивао сам да млади људи неће бити пуно заинтересовани за политику, али нисам очекивао да ће то бити до нивоа страха или апсолутне незаинтересованости, али знам да нису они једино криви. Са друге стране оно младих што су разбацани по странкама не дјелују конзистентно, а рекао бих чак да не дјелују уопште. Управо ту долазимо до основног проблема не само младих људи и Костајнице, већ и нашег друштва, а то је СЛОБОДА.

Огромна већина младих људи у политичким странкама су себи дозволили да изгубе храброст, да постану медиокритети, потрошна роба и главно топовско месо својих страначких власника и патрона, а све то због неке буђаве канцеларије у којој летаргично самозадовољавају своју таштину. Ипак, таквих који су укључени у политичко дјеловање је далеко мање у односу на оне који нијемо и незаинтересовано посматрају дешавања са погледом ка Бечу и Берлину, или који утопистички бивствују у сопственим сновима, вјерујући да нешто боље долази само од себе или не вјерујући уопште. Дуго година сам управо због ових ствари покушао да останем ван политике и ван Костајнице, што је показаће се касније била погрешка која ме је скупо коштала, али из које сам много научио, а најпре да широко посматрам. Ипак, својим радом сам дјеловао на друштвеном терену и у правцу подизања прага храбрости, одлучности и позитивне промјене свијести, како код себе тако и код других људи. Срећом, на грешкама се учи, овај живот је борба, од рођења до гроба, а систем се руши изнутра, јер све почива на нама, на људима.

Није нама крив Додик нити Иванић, а вала ни Вучић, што је споменик у парку прљав и неугледан или што се нема храбрости, петље и одлучности у борби за слободу и мир у сопственој кући. Једно је сигурно, а то је да ће нам бити боље само онда када ми будемо бољи, и зато желим да кажем јасно и без устручавања да ће прије свих великих буџетских и инфраструктурних прича, моја основна идеја бити идеја СЛОБОДЕ и МИРА свих људи у Костајници. Желим да не идем са кафом и шећером по туђим кућама тражећи гласове, желим да се не љубим по Костајници пред изборе, желим да не плаћам гласове јер немам одакле, желим да не обећавам лажно јер сада ништа не могу ни обећати осим своје жеље, енергије, ентузијазма и визије како нешто треба да изгледа, желим да се ослободим лажних осмјеха, желим да ослободим и друге тог “изборног дужничког ропства” и желим бити слободан да прву револуцију започнем у својој глави. Желим првенствено да се млади људи ослободе ових стега и страха, не због нас самих, јер и за нас је касно, већ да учинимо то због наше дјеце и сутрашњих генерација. Људе треба раздрмати и разбудити, нека се неко и наљути на мене што ово пишем, али ствари треба назвати правим именом. Мој улазак у политику није најсрећнији чин, то вам је као јутро послије, кајања нема, а богами ни таблета, све што ми преостаје је да идем напред и да покушам бити промјена коју желим видјети у Костајници. Најлакше је отићи и одустати, помозите ми да се не борим сам.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s